Ugledala sam svet jedne tihe januarske večeri. Sneg je prekrio puteve, a hladnoća stezala drveće, zemlju i ljude. Odrastala sam u Sisku, malom gradu na tri reke, sa tvrđavom i kamenim mostom. Tu sam klizala po zaleđenoj bari i preskakala lastiš, zaljubila se u par plavih očiju i prvi put otkrila da život može biti okrutan koliko i lep.

Mislila sam da ću svoj vek provesti u rodnom gradu, tu gde mi je poznat svaki kutak, gde opija miris pečenog kestenja i gde se ulice zovu po udaljenosti od Kupe – Prva, Druga, Treća… Tada još nisam čula da me zovu nove staze.

U ratnom vihoru 1991. dolazim u Beograd. Veliki, strani grad, pomalo zastrašujuć. Još se sećam prve zime, hladne i teške, dok su me sećanja vukla za sobom, a moje mlado srce kucalo od strepnje. Sanjala sam da će rat brzo završiti i da ću se vratiti, ali nekako se nije dalo. Čak i kad se rat završio, ostao je u nama. A gnezdo se svilo samo, ne obraćajući mnogo pažnje na iluziju mladosti.

Diplomirala sam u oktobru 1994, među prvima u svojoj generaciji. Sećam se te sreće. Jer, nisam savladala samo predmete na fakultetu, već i Beograd, svoje strahove i nedostajanja. Zavolela sam ovaj grad, sa svim njegovim suprotnostima, zagonetkama, skrivenim lepotama i zamkama.

Nekako je suđeno da zimska deca budu borci. Kasnije postaju isto takvi ljudi. Beskompromisni individualci, uvek žele da budu pomalo po strani, neuklopivi i zbog toga slatko usamljeni. Trebalo je puno vremena da izađem iz svoje čaure i bez nelagodnosti pokažem svetu svoje pisanje. Još uvek mi je teško da poverujem kako mi se ostvaruje životni san.

2019. konačno objavljujem svoj prvi roman. Sada ih imam pet (Kneginja Nariškina, Iz zemlje kamena, Beg iz zlatnog kaveza, Kuća na ostrvu Skaj i Ledena lejdi). Kao da sam skupljala utiske, snove, priče, gradeći u sebi nove svetove, a onda samo razmakla zavesu i otkrila neku drugačiju sebe.

Ta drugačija ja i dalje pliva nepredvidim vodama života, pišući o dalekom vremenu, neobičnim ljudima i njihovim sudbinama. Zavoleli ste Hanterove, prepoznali u njima nešto za sebe. Zavoleli ste i „Ledenu lejdi“, a znam pouzdano da ćete jedva čekati svaku narednu priču.

Zahvaljujući svojim romanima upoznala sam divne ljude i čarobna mesta.

Neka avantura traje.